Prateci lepu prognozu, odlucih zagaziti po poznatom i dragom kamenju. Dok jesen posteno ne udari, ovo je bila dobra odluka te se uglavih u solidno vreme.

Biciklisticki vikend karavan po obroncima i vrhovima ovog sjajnog venca.

Nakon Maganika, o istom trosku, presli smo prekoputa na ove planine, kao sto smo isprva i planirali...

Maganik, carstvo krsa. Nigde on ne dolazi tako do izrazaja i ne izgleda tako opako kao ovde. Valovite stene ciji talasi poput zileta seku dlanove, koji se moraju koristiti. Neverovatan i naizgled neprohodan predeo, ipak svoje tajne otkriva svakome ko ih pozeli dotaci.

Sjajna dva dana bicikliranja po ovim planinama, uz lepo drustvo i relativno vreme...

zanimljiv jednodnevni krug oko platoa Divcibara, koji smo napustali i vracali mu se tokom dana, i koji smo zavrsili u njegovom centru, pogodivsi u metu ono najzanimljivije sto bliza okolina nudi.

Teska planinarska tura po planinama oko Nisa. Selicevica, Suva pl., Svrljiske, Kalafat, uz retko posecene vrhove Pasarelo, Divna Gorica, Ples, Gradac. Na kraju oko 140km sa teskim rancevima i oko 5500m ukupne visine.

napustanjem Svice, nastavili smo u istom ritmu, Alpi i samo Alpi...

Prvo konkretno bicikliranje po inostranstvu, i to u metu. Po zemljama zapadne Evrope...

under construction...

Neverovatna kolicina snega uz vetar i novi padajuci sneg, ucinili su ovaj vikend prakticno nemoguc za penjanje bar na ovom prostoru.
Ipak kada se pomiris da od izlaska na vrh nema nista, javljaju se nove inspirativne ideje. Tako smo izlazili na uspon cisto radi boravka u snegu i setnje na svezem vazduhu, sa perfektim prolaznim vremenima od 20tak metara visine na svakih 25min.

Umalo da ovo ispadne jedan jezerski vikend, samo nam je falio razglas i da se baci nesto na zicu.
No ipak poslednji dan, vreme je dozvolilo da se koliko toliko izdignemo po okolnim stenovitim okruzenjem.
Dovoljno?... pa ne bas sasvim, planovi su bili malo ambiciozniji, ali ne moze se uvek dobiti planirano.
Uostalom, zima na ovakvim mestima je poprilicna lutrija; ali i ovo sto se istisnulo utolice glad za neko vreme.

Eto jos jednom prosetasmo se po Rtnju. Nekako pocetkom godine to najbolje dodje, nakon svih onih burnih dana koji mu prethode i padanja u mrtvilo.
E onda se tu nadje Rtanj da razbudi i podseti da su ti dani prosli i da se treba okrenuti novim izazovima i planovima.
Slike: Jelena, Viktor, Milos, Vlada
A jos ce se naci na slikama: Natasa, Rade, Ugljesa

GOlijska BIciklijada;
sumske staze posute milionima suvih listova, uz zlatni prah koji je ostao po onim kolotrazima usled smrvljenosti, gde su jedne jeseni jedne godine prosli cudni jahaci, usput ne trazeci nista vise od onoga sto je servirano. A toga je bilo na pretek, i kao posuti onim prahom, krecuci se olako i po usponima, dogurasmo ovaj vikend do vrhunca.

Prokletije: jedno i neponovljivo.
Neiscrpni odlasci nisu ni izbliza dovoljni da se utoli zedj za ovim masivom. Naprotiv, jos ce vise vuci sebi zedne znatizeljnike, zeljnih hladnih voda i toplih pogleda.

Iako su mi oci bile uprte u CG, resih da se usaglasim sa drugom Radetom, te se nadjosmo na Kucaju celu nedelju, brsteci tamosnje staze.
Rukovodeci se tom idejom, izgurasmo oko 350km, uglavnom po terenu.

Tik iza Vidovdanskog pohoda na Maglic, nadjoh se na prostoru Trnovackog jezera. Sve se ovde osecalo kao da je bilo: ulegnuta trava od brojnih satora, pepeli logorskih vatra, kao i hranljivo djubre ( od hrane ), utabana staza do vrha i mnostvo bacenih pogleda na jezero.
Sve je to bilo prisutno poput paucine, ipak dovoljno tanke i dovoljno prozirne da se kroz nju moze gledati, a da ne ometa ono sto se zapravo posmatra.
Tako je to ovde, boje su suvise zivahne u ovo vreme, da bi jedan pokret gumice uticao na njihovo bledenje. A kako gumica iza sebe ostavlja samo prah, i ovaj oko jezera ce biti oduvan sa prvim vetrovima, i ugusen prvim mrazom.
Samo ce srce ostati netaknuto, okruzeno mocnim stenama, njegovim vernim, danonocnim cuvarima mira.

sedam dana po planinama jugozapadne Srbije, u drustvu Novosadjana ( Engleza ) Rob-a i Mark-a, kao i Kraljevcanina Veska ( voznja na Troglav ). Upakovano lepo drustvo i tura nije mogla da omane.
Bila je ovo prilika i da se vratim na Pester i posetim, ranije nego sto sam i planirao, stare prijatelje u Uglu, stecene proslog leta. Kao i da se uverim u prevrtljivost vremena na ovom carobnom prostoru, i u izazov dolaska zimi.

Lep, cetvorodnevni krug po centralnoj Srbiji, od Jagodine do Jagodine, za prvomajske praznike.

Ploce - Miroc selo - Ravna Reka - vidikovac - Ploce

Planine severozapadne Crne Gore i delom Republike Srpske, odnosno one koje se blize ili dalje klate iznad Trnovackog jezera. Planinarski raj i ambijent od koga zastaje dah. Ovoga puta, setnja grebenom Volujka, uz uspone na njegove najvise vrhove Velika Vlasulja, Rudinski kom, Studenac, Siroka Tocila.

U slucajevima neizdavanja zime, izuzeci su godina kao prosle, uvek nastupe dani kada sneg posteno zaveje grad. Iako sve traje relativno kratko imajuci u vidu duzinu zime podeljenu sa brojem pravih snegovnih dana ( bljuzga se ne racuna ), uvek postoji neposredno-snezni period, dok se ne krene u ciscenje.
I pre nego sto sam i sam bio uvucen u kolektivnu akciju ciscenja snega ispred zgrade i usput se pokazao kao izuzetan omladinac pred samim kremom kucnog saveta, stigao sam pre toga skoknuti do centra, donekle preduhitrivsi cistadzije iz tih krajeva.

PIRINcana polja, usamljena, zasticena od ljudi, ali ne i od vetra. Mada da nije tog gada koji na momente poludi i podigne prasinu, mozda, kada se sve slegne, ne bi izgledala tako velicanstveno. Taj postupak je neophodan kako bi svake godine ova polja radjala najukusnije plodove, dostupna svima koji pozele da po njima hodaju i usput ih beru, hraneci sva cula. A ako se vec zateknete tamo kada se polja vetrovito obnavljaju nanoseci nov humus, nemojte se povlaciti, zaronite u njih.

Vikendom kroz dolinu Rilskih jezera sa polovicno uspesnim vremenom koje je propalo kroz jedan od procepa kada se isti napunio belom izmaglicom, sisteci, a potom se prosirilo i na sve ostalo, zahvatajuci i cineci taj svet belim. Tako smo ostali uskraceni za jos sjajnih vidika koji su lezali ispod onih visih delova na koje se popesmo nesto kasnije...

Dani iz vrtica i osnovne skole, uz posete Zoo vrtu, kuli, zamku, jednom starom mostu, jezeru koje jos uvek postoji, vulkanu, vodenoj ulici.

biciklom od Mionice, preko Divcibara, Ivanjice, Golije, srcem Pesterske visoravni, do Berana.

Tako lak, a niko ne moze dugo da ga drzi? Planine Valjevskog okruga, koje se odvajaju sa platoa puta Ljubovija-Debelo Brdo, idealne za prelazenje u jednom dahu. Drugacije ni ne moze, jer upravo koliko nam daha otmu, duplo nam vrate, sto je dovoljno da nam zalihe potraju za ceo dan.

Kavkaz, veliki i mocan! Iako obiluje alpinistickim vrhovima, onaj najvisi, Elbrus sa 5642m., ipak je naizgled jedno ostrije brdo. Upravo tu lezi lakoverna zamka, jer od kampa do gore treba savladati 1600m sto se na toj visini itekako oseti. Tako hodanje poslednjih par stotina metara postaje mesecarenje, disanje duboko, a kapci padaju nadole poput pijanca koji, ispivsi svoju poslednju za to vece, pada sa stolice. Ponekad je tesko ustati i oteturati se dalje....

Naoruzani prosirenim vikendom skoknusmo do ovih planina Crne Gore.
Ovo je bilo tek izvidnicko golicanje ovog fantasticnog reona, sa cvrstom namerom biciklistickog povratka.